Проглас

Браћо и сестре, српски народе, грађани Србије!

Западне силе захтевају да власт у Србији хитно потпише „правно обавезујући споразум” којим би се сепаратистичким „властима” у Приштини пружило de iure признање и омогућио улазак у Уједињене нације, а Србија трајно одрекла своје највеће светиње — Косова и Метохије.

Уместо да одбаце овај ултиматум, појединци покушавају да нас убеде да је Косово „одавно изгубљено”, да „никада више неће бити наше” и да зарад испуњавања услова ЕУ треба заувек да се одрекнемо: Грачанице и Газиместана, Пећке патријаршије и Високих Дечана, царског Призрена и јуначких Кошара, али и више стотина милијарди евра вредних природних и других богатстава, 15% територије Републике Србије, 250.000 прогнаних из јужне српске покрајине и преко 150.000 Срба који живе и опстају на Косову и Метохији.

Да бисмо се успешно супротставили цепању Републике Србије, потребно је да сви ми, који не пристајемо на предају Косова и Метохије, храбро, јасно и гласно станемо у одбрану Устава Србије, државотворног права српског народа и Светолазаревског завета.

Зато Вас позивамо да подржите народну иницијативу за расписивање референдума на коме ће грађани Србије изнети одлучан став:

Не пристајемо на поделу Косова и Метохије, као ни на „правно обавезујући споразум” између Србије и такозваног „Косова” којим се тој самопроглашеној, лажној „држави” омогућава улазак у Уједињене нације.

Масовно изјашњавање грађана за одбрану Косова и Метохије — наше Старе Србије — јесте једини, а уједно и најбољи начин да правним средствима спречимо велеиздају и очувамо сувереност и целовитост државе Србије, која је потврђена и Резолуцијом УН 1244, али и подршком Русије, Кине, пет чланица Европске уније и бројних других земаља које укупно чине две трећине човечанства.

За расписивање референдума потребно је 100.000 потписа грађана Србије. Потребни сте Ви! Уз Божију помоћ и Вашу подршку, 100.000 потписа ћемо предати Народној скупштини Србије до Видовдана, 28. јуна 2018. године.

Куцнуо је час да устанемо из обамрлости и чамотиње! Управо сада је прилика да покренемо себе и своје ближње за одбрану Косова и Метохије Уставом и законом зајемченим правним средствима. И зато, како је говорио Патријарх Павле — учинимо све што је у нашој моћи, а Бог ће помоћи, ако буде имао коме.


Устани за Косово!

архимандрит Андреј Јовичић, настојатељ манастира Светог Стефана у Сланцима
Андреј Андрејевић, композитор
мати Анисија Црцороска, игуманија манастира Свете Петке — Беркасово
Антоније Ђурић, књижевник
монах Арсеније Јовановић, настојатељ манастира Рибница
протојереј-ставрофор Бранко Зелен
др Веселин Ђуретић, историчар
јереј Владимир Калезић
Владан Манчић, адвокат
игуман Варнава Лукић, настојатељ манастира Светог Саве у Кувеждину
архимандрит Гаврило Рашковић, духовник манастира Свете Петке — Беркасово
Гојко Раичевић, уредник портала ИН4С
др Горан Ђорђевић, адвокат
Горан Петронијевић, адвокат
академик Данило Н. Баста
Данило Тврдишић, економиста
протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ристов Ђого
проф. др Дејан Мировић
Дејан Петар Златановић, новинар
протојереј-ставрофор проф. др Димитрије Калезић
архимандрит Доситеј Миљков, настојатељ манастира Гргетег
др Душан Пророковић, политиколог
Ђорђе Ј. Јанић, књижевни критичар
Жељко Чуровић, професор физичког васпитања
Звонко Михајловић, последњи председник Општине Штрпце (Косово и Метохија) изабран по закону Републике Србије
јереј Зоран Керезовић
Зоран Лекић, ветеран са Кошара
Зоран Хр. Радисављевић, књижевник
Ивица Стојановић, винар и естрадни уметник
Игор Ивановић, публициста
Јово Бајић, књижевник
јеромонах Макарије Бајић, настојатељ манастира Привина Глава
Марко Јанковић, новинар
Марко Паовица, књижевни критичар
јереј Милан Алимпић
Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина
Милко Грбовић — Грмилко, сатиричар
Миодраг Зарковић, новинар
Миодраг Обрадовић, естрадни уметник
Мирко Магарашевић, песник
др Мирчета Вемић, картограф
Михаило Меденица, новинар
Младен Обрадовић, теолог
епископ банатски Никанор Богуновић
Никола Шијан, редитељ
Предраг Драговић, сликар
др Радован Пилиповић, историчар
Рајко Блажић, вајар
проф. др Рајко Буквић
јеромонах Симеон Станчетић, настојатељ манастира Рукумија
проф. др Синиша Боровић
Слободан Ерић, новинар
Сокол Ђорђевић, бивши начелник Призренског округа
проф. др Срђа Трифковић
Станислав Гашпаровски, члан Савета Фонда дијаспоре за матицу
Стево Котараш, ветеран Отаџбинског рата у РСК
архимандрит Стефан Вучковић, настојатељ манастира Велика Ремета
Теша Тешановић, новинар
Цвијетин Миливојевић, политички аналитичар
академик Часлав Оцић
Џон Боснић, новинар