Најчешћа питања и одговори о референдуму

Зашто референдум?
Не постоји јачи глас од гласа народа. Глас народа чује се на референдуму — више и јаче него у Народној скупштини или органима политичких странака. Устав Србије право на референдум везује директно за начело суверености, које потиче од грађана. Штавише, Устав Србије ставља референдум, као израз народне суверености, испред и изнад Народне скупштине и политичких странака.
Право да се чује глас по питању Косова и Метохије припада свим грађанима Србије. Нико нема право да својата Косово и Метохију, ни у одбрани, а камоли у издаји. Јер, Косово је, како Његош каже, „грдно судилиште”.

Да ли је ова иницијатива за расписивање референдума исто оно што, према неким гласинама, припрема и Александар Вучић?
Никако. Његово референдумско питање, уколико га уопште буде, биће подмукло и преварно, његова кампања кукавичка, а његов циљ издаја. Код нас је све супротно!

Које је ваше референдумско питање?
Да ли сте за прихватање „правно обавезујућег споразума” између Републике Србије и такозваног „Косова” којим се тој самопроглашеној, лажној „држави” омогућава улазак у Уједињене нације?

Да ли је морално стављати свету српску земљу на референдумско гласање?
Прво, не стављамо на референдум свету српску земљу, већ најављени „правно обавезујући споразум” коме грађани треба одлучно да кажу НЕ!
Друго, пошто имамо власт која, супротно моралу, Уставу и закону, већ шест година предаје непријатељима део по део свете српске земље, наша је дужност да се супротставимо издаји свим законитим средствима — па и референдумом, који је, према Уставу, непосредни израз народне воље и суверености. Времена за оклевање нема, јер Вучићев режим увелико најављује најскорију коначну предају Косова и Метохије.

У условима медијског једноумља, зар неће иницијатива бити злоупотребљена?
Услови су веома неповољни, али не можемо да чекамо да се неко „смилује” па нам подари боље. Дужни смо да законитим средствима спречимо режим да изда Косово и Метохију — без обзира на свеопште услове у друштву. Бројни су примери великих људи наше историје који се нису плашили непријатељске силе, него су, захваљујући својој решености и вери у оно „што бити не може”, односили судбоносне победе. Стога, наш потези нису условљени тренутним околностима, већ судбинском потребом да се Косово и Метохија очувају у саставу Србије.

Ко дефинише референдумско питање (јер онај ко то чини, практично, и одређује исход референдума)?
Референдумско питање одређујемо ми. Народна иницијатива „Устани за Косово!” има своје упориште у Уставу Србије и Закону о референдуму, којима је установљено да се на основу 100.000 потписа грађана расписује референдум са питањем за које су прикупљени потписи. Ни Скупштина, ни председник, ни премијер, нити било који други орган власти, немају право да мењају постављено питање, нити да одбију расписивање референдума за који је прикупљена подршка 100.000 грађана.

Плашите ли се да иницијативом за расписивање референдума заправо идете на руку Вучићевом режиму?
Његовом режиму једино иде у прилог даља уздржаност и пасивност родољуба. Наша иницијатива ни у ком исходу не може да погорша већ постојеће стање, које погодује једино издаји. Напротив, народна иницијатива „Устани за Косово!” може много да помогне, како у освешћивању народа о издајничким потезима режима, тако и у свом крајњем планираном искоду – успешном одбацивању сваке могућности разматрања и потписивања „правно обавезујућег споразума”.

Да ли је ова иницијатива у супротности са другим позивима, петицијама и апелима за одбрану Косова и Метохије?
Народна иницијатива „Устани за Косово” се супротставља једино онима који хоће да одвоје Косово и Метохију од Србије. Као таква, ова иницијатива није ни у каквој супротности са ма којом добронамерном идејом. Залагањем за конкретно, оствариво и обавезујуће решење, настојимо да објединимо напоре свих којима је стало до очувања Косова и Метохије у саставу Србије, али и да постигнемо мерљив и достижан циљ – правно важећу забрану режиму да потпише било какав издајнички споразум. Јасно видљива подршка народа јесте најбоља гаранција за поштовање Устава и очување Косова и Метохије.

Да ли се вашом народном иницијативом Вучићу даје изговор да он распише свој референдум?
Вучићу не треба изговор за расписивање референдума. Штавише, да је уверен у исход референдума у своју корист, Вучић би га одавно расписао. Уколико би, пак, то учинио сада, након покретања народне иницијативе, то би био његов изнуђен потез са, по њега, неизвесним исходом. Према истраживањима јавног мнења, ако би се народ ставио пред избор „Косово или ЕУ”, мање од 15% грађана би изабрало ЕУ, а преко 70% би изабрало Косово.
Наша предност је управо у томе што у референдумску кампању крећемо већ сад, јер у случају да Вучић заиста распише референдум, ми ћемо га дочекати спремни – удружени и логистички организовани на простору читаве Србије.

Ко ће бројати гласове на референдуму?
У складу са Законом о референдуму и сходном применом Закона о избору народних посланика, у бирачким одборима морају бити заступљени и представници Народне иницијативе, који ће учествовати у бројању гласова и надгледати поступак гласања.

Шта ако Вучић „покраде” референдум, односно кривотвори резултате?
Крађа се најделотворније спречава присуством контролора Народне иницијативе на бирачким местима. Шта год Вучић чинио, ништа му не може помоћи да мање од 15% подршке грађана издаји Косова претвори у 51%. Он и сам то врло добро зна и зато се до сада није ни усудио да распише референдум на коме би се грађани непосредно изјаснили о његовој политици према Косову и Метохији.

Како тумачите тврдње појединих противника Народне иницијативе да се у бирачким списковима налази чак 30% лажних бирача?
Иако је тачно да у бирачким списковима има много мањкавости и да они нису усаглашени и „прочишћени”, тврдња о чак 30% непостојећих бирача је неутемељена и вишеструко преувеличана.
Такве гласине служе искључиво застрашивању народа, како би грађани Србије помислили да је узалудан сваки вид политичке борбе за одбрану Косова и Метохије. Занимљиво је да су се овакве обесхрабрујуће гласине појавиле управо у време објављивања вести о покретању Народне иницијативе „Устани за Косово”.

На који начин је повезан изостанак референдума у Црној Гори о уласку у НАТО и питање референдума у Србији о „правно обавезујућем споразуму” између Србије и тзв. „Косова”?
Режим у Србији покушава да проигра „Милов сценарио” — бежање од референдумског суочавања са властитим народом о суштинским државотворним питањима. Балкански „краљ изборних крађа” и диктатор са највећим роком трајања на Балкану, који је Вучићев узор, избегао је расписивање референдума по питању уласка Црне Горе у НАТО зато што је знао да би на том референдуму претрпео тежак пораз, с обзиром на чињеницу да је преко 80% грађана било против НАТО-а.
Из истих разлога и Вучић избегава изјашњавање грађана Србије о „правно обавезујућем споразуму” којим се издаје Косово. Референдум са поштеним, патриотским референдумским питањем — а управо такво питање поставља Народна иницијатива — означио би Вучићев политички пораз и стрмоглав пад са власти.

Да ли најављени правно-обавезујући споразум са Приштином заправо представља мировни уговор, којим се фактички завршава рат из 1999. године а који је Кумановским споразумом само привремено обустављен? Ако извршна власт (председник, премијер) потпише такав споразум, да ли то онда значи да тај потпис уопште не подлеже одобравању од стране Народне скупштине?
Прво, мировни уговори могу да буду потписани само између зараћених страна, а Србија нити је била нити је могла да буде у рату са Приштином, која је део наше земље. Због тога никакав споразум са Приштином не може да представља мировни уговор. Друго, уочи агресије 1999. године чак ни НАТО није Србији, односно СР Југославији, званично објавио ратно стање, нити је то учинила нека од чланица агресорског савеза. Треће, од ратних дејстава на Косову и Метохији прошло је 19 година, што је очигледан временски дисконтинуитет и због чега данашњи споразуми не могу да буду посматрани као „мировни уговори”. Четврто, у међувремену су потписивани други акти (на пример два Бриселска споразума), што не би било могуће да Кумановски споразум и из њега проистекла Резолуција 1244 Савета безбедности УН немају снагу мировног уговора, јер се мирнодопски правни акти не могу потписивати све док ратно стање није окончано. Пето, нико нема право да у име Србије потписује било какав документ, а да тај потпис касније не подлеже одобравању или неодобравању од стране носилаца суверенитета, као што су Народна скупштина и у крајњем случају сам народ. Таква овлашћења, да потписује без потребе за накнадним одобравањем, неком представнику државе могу бити дата једино унапред, и то у изузетним приликама као што је мировна конференција. Пошто, из напред наведених разлога, не може бити говора ни о каквом „мировном уговору” о којем се преговара са Приштином, оваква наопака „тумачења” могу само да олакшају посао онима који намеравају да се одрекну Косова и Метохије.

Да ли је референдум противуставан?
Не може бити „противуставан” референдум којим народ брани Устав, сувереност и целовитост Србије од режима (који све то издаје). Као што 99,74% гласова НЕ на референдуму на северу Косова и Метохије 2012. године нису били противни Уставу, већ су били за његову одбрану, тако и масовно изјашњавање грађана целе Србије ПРОТИВ „правно обавезујућег споразума“ не може бити супротно Уставу, већ ће бити најјачи бедем за одбрану Устава.
Предложеним референдумом се не доводи у питање територијална целовитост Републике Србије, већ потписивање „правно обавезујућег споразума” између Србије и тзв. „Косова” којим би се Вучићев режим трајно одрекао јужне српске покрајине. Поучени лошим искуством са потписивањем неуставног „Бриселског споразума”, овога пута морамо одлучно и благовремено деловати — масовним изјашњавањем људи на референдуму, који има обавезујућу правну снагу. Управо тако се може спречити потписивање било каквог документа који се подрива и поништава сувереност и територијална целовитост Републике Србије.

Шта ће нам референдум кад имамо Устав у коме пише да је Косово и Метохија саставни део Србије?
Да ли је Устав сам по себи, без деловања државних установа и народа који би требало да га штите, спречио потписивање „Бриселског споразума”? У околностима када ни председник, ни Влада, ни Скупштина, па чак ни Уставни суд, не желе да бране уставне одредбе и целовитост Србије, последња линија одбране Устава је народ. Зато је референдум најбољи начин да станемо у одбрану Устава и спречимо издају, јер је огромна већина грађана против отуђења Косова и Метохије од Србије!
AV и његова марионетска влада то врло добро знају; зато до сада није ни расписан референдум, баш као што то ни Ђукановић и његов режим нису учинили у Црној Гори поводом НАТО-а.
Устав се не брани пасивношћу или бојкотом. Устав се брани делима. Неопходно је да народ јасно каже НЕ уценама и издаји.
Устани за Косово!